Sloboda se ne čeka, ona se uzme. I živi se. Pisanje je moj način da udišem vazduh. I jedini način da izdišem slobodu.

Kategorija: Vlog

Čitanje priča iz knjige „Ljubav je budna“ – Kičma.

Odluke (iz knjige „Ljubav je budna“).

Natraške (poezija za dušu).

Ruke (autorska poezija za dušu).

milica.m.pantovic

~ Zanos 👁️ – Mi smo obični neznanci i to

~ Zanos 👁️

– Mi smo obični neznanci i to je sve. Sutra ću se okrenuti i otići. Ili ćeš to ti učiniti – nevažno je. I biće kao da se nikada ni sreli nismo.

– Ne verujem u tu priču. Ne moraš se okrenuti i otići. Ne moram se okrenuti i otići. Može biti svašta od nas ili ništa, ali zašto unapred nipodaštavaš vreme koje provodimo zajedno i pokušavaš da ubiješ intimu?

– Zato što ne verujem u filmske priče – prerasla sam hepi end sranja odavno. I zato što sem seksualne, druge intime nema. I zato što ti i dalje ne znam ime. I ne želim da ga saznam, da se razumemo. Dakle, bezazleni smo – takoreći benigni u tom nekom ljubavnom smislu. I zato nam dajem još dva ili tri dana ovog početnog zagonetnog zanosa i kraj.

– Kraj kažeš?

– Da. I taj kraj je tako dosadno predvidiv. Neko će izgovoriti, ili bar pomisliti, dobro poznati kliše – "Bilo je lepo dok je trajalo", dok će zanos ostati negde iza nas zaboravljen. Izjednačiće se, sirot, sa mnogobrojnim zanosima kratkog veka pre njega i buuuum – biće kao da se nikad nije ni desio.

– Možemo da probamo da ga odgonetnemo – taj zanos koji pominješ. Dok je još tu – možda nam se svidi. Da jedno drugo bolje upoznamo...

– Ne, tako će sve još više da padne u vodu. Bolje te upoznam i onda poželim da te nikad nisam upoznala. Zato bolje da ostane ovako.

– Baš si neka čudna devojka.

– Jesam.

– Ovo je tvoj model ponašanja, zar ne?! Teraš onoga sa kim nešto osetiš od sebe – i to momentalno?!

– Uf, pridao si sebi prevelik značaj – ego ti je narastao kao kvasac, a to baš nije pohvalno. Ne teram ja nikog, samo sam iskrena.

– Tvoja iskrenost je zamaskirana u odbranu i nezdrav štit. Princip je sledeći – "Bolje da ja ne želim da primim ljubav, nego da želim a da je ne dobijem."

– Kako se usuđuješ samo?! Ne znaš bre ništa o meni… – izgovara i ne uspeva da prikrije oči pune suza.

Približava joj se u krevetu i dok ona okreće glavu u suprotnom smeru, polako je grli sa boka, oko struka.

– Samo da znaš – ja ne idem nigde neko vreme. Mislim, želim da ostanem ovde kraj tebe što duže. I upoznam te. (👇)

#inspiracija#izmilicinogmastila#knjizevnost#ljubav#emocije

💌 Za poručivanje knjige "Ljubav je budna", klik na link u opisu profila.

~ Spoznaja 👁️

– Misliš da je do mene?

– Da, sve je do tebe.

– I kada bih se ja promenila, i on bi se promenio.

– Bi verovatno, ali nije u tome poenta.

– Poenta je u tome da ja želim da se on promeni.

– Pogrešno – zvučiš kao pokvarena ploča koja godinama pušta jednu istu pesmu koja se izlizala, dok neumorno sve vreme tvrdiš da će se jednom, nekad, čuti neizlizana i cela. To se prosto neće desiti. Dakle, ti si ta koja ćeš da se promeniš ili nećeš. Ako hoćeš, i to se desi, biće ti nevažno šta će on i kako će on. Bićeš važna ti sama sebi. Scenario može biti da on ode – verovala ili ne, promenjena mu nećeš biti interesantna; a ti da ne dramiš već da mu se iz duše zahvališ za paklenost i dragocenost svih prođenih zajedničkih iskustava. Ili može da se desi da ti odeš – što bi bio najbolji mogući scenario i pokazatelj tvog rasta.

– Ja da odem?!

– Da, ti da odeš od njega. I isto mu se, naravno, zahvališ za vreme koje ste proveli zajedno i za sve lekcije koje ti je pomogao da savladaš.

– To nije realno da se desi.

– Meni deluje vrlo realno.

– Ti si lud.

– Ti počni da ceniš sebe, ne bi li postala kao ja – luda. Znaš, lepo je. Sve ti se može. I ništa ti se ne mora. I voliš zato što tako želiš, a ne iz osećaja manje vrednosti i nedovoljnosti. Zato si ti toliko umorna – što misliš da moraš svoju ljubav neprestano da dokazuješ i zaslužuješ. Kada bi samo znala koliko je to daleko od istine!

– Dakle, ti si ubeđen da ja sebe dovoljno ne cenim i ne vrednujem?!

– Nemam razloga da se ubeđujem. To se vidi iz priloženog. Sa takvim kakav je on prema tebi ti ne bi bila – da imaš svest o sopstvenoj vrednosti.

– Ovo je zabolelo.

– Žao mi je, tražila si moj savet.

– Žao mi je što me tako vidiš.

– Meni je žao što tako živiš.

– Mislim da je ovaj razgovor završen.

– Istina boli, ali je suočenje sa njom prvi korak ka razrešenju i rešenju. Oprosti na iskrenosti, ali kada sam upitan – ja drugačije ne umem. Stvar je u tome da ne dižeš zidove, već da me zaista čuješ. I znaš, ako poželiš, tu sam da ti pomognem. Da ti pomognem da sebi pomogneš. Zar ne misliš da zaslužuješ da živiš ovaj život kao čovek?!

– Uf… (👇)

#izmilicinogmastila#ljubav#ljubavpremasebi#inspiracija

~ Signal 👁️ – Bilo mi je to bitno. – Nis

~ Signal 👁️

– Bilo mi je to bitno.
– Nisam mogao da stignem. Žao mi je.
– I meni je.
– Znam.
– Ne, ne znaš.
– Mislim, znam koliko ti je značilo i koliko te je povredilo što na kraju nisam došao. Ali šta da radim – posao je posao. Iskupiću se, obećavam.
– Nisi me razumeo. Žao mi je. Mnogo mi je žao, ali ovo je kraj. Smatraj se slobodnim od sada.
– Ne, ne možeš tek tako… Pa… Nije u redu…
– U redu je. Baš ovako je u redu. Naš dalji ostanak zajedno nije u redu. I ne bih mogla da podnesem… Zapravo, ne želim više bilo šta da podnosim. Kompromisi u vezi, kada su sa osmehom na usnama, su jedno. Neprestano tvoje izvinjavanje i neprisutnost kada mi je bitno, a sa druge strane moje podrazumevano razumevanje i praštanje – nešto sasvim drugo. Ušli smo u patologiju. U bol. Nepotrebno. Jer ne – ljubav ne treba da boli. I ljubav nisu mrve koje nekome bacaš i očekuješ da ćeš ga nahraniti. Ljubav je vodopad – koji se daje i pada svuda, a onda pod tim istim mlazom nastavlja da prati tok. Razumeš?! Mi nismo vodopad. I nismo u toku. Ovo nije ljubav, ma koliko da smo je maskirali. I zato da – u redu je. Ovako kako sam rekla.
– Slušaj, pod intenzivnim si emocijama, a u takvim stanjima se bitne životne odluke ne donose. Zato ću ja sada otići negde dan, dva… koliko ti bude trebalo. I onda kada ti kažeš – vratiću se da porazgovaramo kao ljudi. Staloženo pre svega. I siguran sam da ćemo rešenje neko naći.
– Sigurna sam da treba da se spakuješ, umesto da nesvesno pokušavaš da manipulišeš mnome. Mislim da sve tvoje staje u ona tri zelena kofera. To je rešenje, da. Nađeno neintenzivnim putem, vrlo spontano. I molim te, kreni sa pakovanjem odmah.
– Ti si ozbiljna sve vreme.
– Nikad ozbiljnija nisam bila.
– Ne pitaš se da li ćeš zbog ovoga da zažališ, nimalo?! I tek tako nas se odričeš?! Pa čoveče, kamenje u reku bacaš sa istom lakoćom kao što od nas upravo odustaješ – prosto neverovatno!
– Ne, ne pitam se. Ovim pitanjem, ali i daljom razradom, samo si mi potvrdio da činim pravu stvar.
– Ali ja te volim.
– Ni to nije tačno. Prethodno pitanje mi ne bi postavio da je tako (👇)

#izmilicinogmastila#ljubav#inspiracija#ljubavpremasebi#istina#emocije#knjizevnost

📸: @poliakov.zana ✨

~ Jedan kišobran i ruž – Nema te. – Nema,

~ Jedan kišobran i ruž

– Nema te.
– Nema, neko mora da ljubi oblake.
– Nema te i neće te više biti. Nikada.
– Hm, nema me i ima me. Možda me ne vidiš, ali tu sam. Osećam te. Ali bih voleo da ti manje osećaš mene i da nastaviš da živiš dalje. Znaš, čeka te jedan sjajan tip. Skoro fantastičan kao ja što sam bio.
– Ne glupiraj se – nije ni vreme ni mesto, zaista.
– Vreme je, mila.
– Za šta bre?
– Da ponovo voliš. A mene da ostaviš… da nastavim da ljubim oblake.
– Neću tako. Jesi li se zapitao da li možda želim i ja sa tobom da ljubim oblake?! A?! Znaš li koliko je meni teško? I preteško sve ovo? Gubi mi se svaki smisao...
– Nisam se pitao o tebi i oblacima, jer me tvoj odgovor ne zanima. Znam da ti je preteško i saosećam sa tobom i tvojim bolom, ali ti ćeš da ljubiš zemlju – to je tvoje. I ljubićeš usnama ponovo, i grlićeš, i smejaćeš se kao da se smeješ prvi put, onako oko ušiju – nepovratno zavedena i zaljubljena. U tog tipa što ti ga pominjem. Uskoro će stići i majku mu – dobar mu je i smisao za humor! No, otvori srce molim te i ne zaboravi crveni karmin!
– Neću ti dozvoliti da postaneš puka uspomena – shvataš! I neću više nikad staviti crveni ruž na usta! I neću te se odreći tek tako – jednostavno neću! Ti si moj i ja sam tvoja! Uvek i zauvek…
– Odričem se ja tebe – za tvoje dobro. Uvek i zauvek. Volim te, ali ti neću dozvoliti da srce zatvoriš i prestaneš da voliš – i život i ljude. To bi bilo tako nakaradno i podmuklo od smrti – a ona nije takva, veruj mi, vrlo je blagonaklona i mudra. I to na kraju krajeva – jednostavno ne sme biti. I neće. Zato da – odričem te se, to je moja konačna odluka!
– Ne dopuštam ti da me se odrekneš i gotovo!
– Ne utičeš. Odlazim, oblaci me sebi zovu. Stiže ti nova ljubav… Vidim vas kako kisnete pod crvenim kišobranom ispred Narodnog pozorišta dok čekate da se glavna vrata otvore i da uđete na predstavu. I kako ste samo lepi… Da čoveče – taj je i lep skoro kao ja! Smrt baš zna šta radi i koga ti šalje – alal joj vera!
– Ja neću…
– Ja sam se vinuo. Više me nećeš čuti niti osećati, a i ovaj razgovor ćeš zaboraviti. (👇)

#izmilicinogmastila#ljubav#inspiracija#ljubavnitekstovi#knjizevnost#život#love#inspiration

🎥 @majamayaa ☀️

~ Nismo bitni 👁️ Nije stvar u tome šta si u

~ Nismo bitni 👁️

Nije stvar u tome šta si uradio ili nisi, već šta je to proizvelo u meni.

Nije stvar u tome šta si izgovorio ili pak prećutao, već šta je to izazvalo u meni.

Nije stvar u tome gde si i zašto nisi kraj mene – bitno je kako se ja povodom toga osećam.

Nije stvar ni u tome da budemo zajedno – ako ne možeš/nećeš/ne smeš iz bilo kog razloga – bitno je opet šta to okida sve u meni.

Dakle, hoću da ti kažem da nisi bitan ti.

Uopšte nisi bitan ti.

Bitna sam ja.

Sve je to moje.

Moje nesigurnosti, moje sumnje, moj bes, moja ljubomora i osećaji manje vrednosti, moji strahovi, moje nelagode i ostale šumske zveri.

I sve što si osetio ili osećaš kada sam ja u tvojoj blizini na bilo koji način, čak i telepatski, i što ti nikako ne prija – sve je to tvoje, ja sa tim nemam ništa.

E kada to shvatimo i prihvatimo…

Kada bol koji smo jedno u drugom izazvali i koji je na scenu sišao – vidimo, uperimo svesnu pažnju, prihvatimo, iscelimo…

Tada stvaramo šansu za ljubav – ali samo šansu.

Za ljubav, odmrznutu iz nesvesnog.

Dok u međuvremenu, podsetiću nas još jednom – samo nismo bitni.

P.S. U tom međuvremenu – neka svako voli sebe. A ako se međuvreme protegne na čitav život, moći ćemo nekad u starosti jedno drugom reći – "Mi smo oni što smo se zavoleli." Tačnije – "Mi smo oni koji su jedno drugom pomogli da svako zavoli sebe." Hvala ti unapred, ogledalo veliko i najsjajnije – volim te.

P.S.S. Neke ljubavi nisu tu zbog romantike i skladne (srodne) ljubavne veze, već isključivo radi našeg duhovnog rasta. Bajke u kojima dvoje nadopunjuju jedno drugo i žive srećno do kraja života su lepe i primamljive, i da – postoje, ali se ne bi smele praviti od odnosa koji jednostavno tome nije namenjen. Ipak, u takvom jednom odnosu kada se evolucija desi i suočavanja sa sobom kroz njega/nju kao direktna ogledala prođu… Kada bol odradi svoje i tama umine, pa nam se svest raširi a svetlost nova se razgrana i po nama rasprostre… Neka nova i drugačija bajka tada počinje. Ona u kojoj smo sebi sve – po prvi put zaista i istinski. (👇)

Foto maestra: @poliakov.zana 📽️

#izmilicinogmastila#inspiracija#ljubav#ljubavnitekstovi#duhovnost#emocije