Sloboda se ne čeka, ona se uzme. I živi se. Pisanje je moj način da udišem vazduh. I jedini način da izdišem slobodu.

Kategorija: Vlog

Čitanje priča iz knjige „Ljubav je budna“ – Kičma.

Odluke (iz knjige „Ljubav je budna“).

Natraške (poezija za dušu).

Ruke (autorska poezija za dušu).

milica.m.pantovic

~ Snaga u koferima 📖 – Zašto ja kroz sav ov

~ Snaga u koferima 📖

– Zašto ja kroz sav ovaj bol moram da prolazim?

– Zato što je to tvoj Put, mila. I zato što kroz njega možeš da prođeš i transformišeš ga. Da, možeš. Da ne možeš, ne bi bio tvoj već nečiji drugi.

– Ono što još ne znam je zašto ovo tebi sve treba. Ti si bre ovde došao da živiš bez nekog poteškog prtljaga. Tvoji koferi prošlosti su mali, takoreći, zgodni rameni rančevi – ruksaci za poneti koje možeš i ne moraš da nosiš sa sobom. I sve se više pitam šta te to drži kraj mene i mojih koferčina punih koječega teškog i olovnog.

– Ahahahaha, preslatka si, obožavam te.

– Ne, evo ozbiljno te pitam. Zar ti nije dosta mene i mojih tuga, boli, strahova, besova, tuposti, beznađa i svih ostalih emocionalnih sranja… Zar ti nije dosta što prvih pola sata ujutru posmatram sebe i sve svoje emocije dok ne dođem do odgovora – kako sam taj dan? Zar ti nije dosta mojih čestih ćutnji, povlačenja, introspekcije, preispitivanja, unutrašnje prerade, transformacije?! Majke mi, da sam na tvom mestu – meni bi mene ovakve bilo dosta. Ne da bi mi bilo dosta – bilo bi mi previše. I previše od previše. Prosto – previše komplikacije, previše pitanja i odgovora u svakodnevnici. Možda ne bih s tobom duže od nedelju dana živela… i čestitala bih sebi za tu ispunjenu celu sedmicu i potapšala se po ramenu za junaštvo.

– Ahahahaha, ja tebe više od previše i previše od previše obožavam, i punu koferčinu ljubavi u sebi za tebe nosim. Ne jedan kofer, nego više njih – za svaki slučaj.

– Ti se sprdaš, a ja sam ozbiljna.

– Ja nikad ozbiljniji nisam bio. Ti nikako da shvatiš da sam ja ovde došao da te volim. Jer to je moj Put. To je nešto što najviše na svetu volim da radim, a usudiću se reći i da umem. Tu sam i da bi ti poverovala u jednu univerzalnu istinu – da jesi u potpunosti voljena baš takva kakva jesi, sa svim onim što jesi... sa koliko god kofera da si natovarena. Lakše se u paru vuku – shvati već jednom – baš zato što ja imam samo taj jedan mali ranac, koji mogu i ne moram da nosim sa sobom. Zato mi trebaju tvoji koferi, razumeš – da na njima vežbam mišiće. (nastavak 👇)
#izmilicinigmastila#ljubavnitekstovi#ljubav#inspiracija#radnasebi#svest#svesnost#emocije

~ Drugarstvo 📖 – Ali ja ipak mislim da mi tr

~ Drugarstvo 📖

– Ali ja ipak mislim da mi treba još neko vreme da se družimo…

– Ti mene vidiš kao potencijalnog partnera, ali prvo kroz prijateljstvo – a zapravo, na taj način, stičeš poverenje i otvaraš se. I to mi je skroz u redu – jer upravo to se i desilo. Ja samo osećam da je vreme za nešto više, a na neki čudan način osećam da si i ti spremna za naredni korak iako ga negiraš.

– Na šta tačno misliš kada kažeš 'naredni' korak?!

– Znaš odlično na šta mislim. Mislim konkretno na ljubav.

– Ma čekaj čoveče, meni ipak treba još malo vremena, tvog strpljenja. I šta nam fali ovako, uostalom? I šta ako nam se desi to što tako olako izgovaraš – ljubav, i onda sve uprskamo? Ostanemo bez ljubavi plus izgubim te kao prijatelja, pih. Ne bih se ja tek tako zaletala, ponajmanje ne sa tobom – isuviše mi je naš odnos dragocen da bih ga tako brzo i olako kao ti na kocku stavljala, znaš. Da, mislim konkretno na ljubav. Velika je to stvar i stvarno nije za zezanje, ako mene pitaš. Za tako nešto moramo oboje biti skroz sigurni.

– Družimo se punih godinu dana, hej, ludice! I toliko smo za to vreme postali bliski – ja ni sa kim kao sa tobom ne osećam bliskost ii povezanost. I toliko toga smo prošli zajedno, poskidali maske, prevazišli… A ljudi za manje vremena od tog, mislim za manje od godinu dana, dete naprave, čoveče. Koliko je potrebno nečije dece na svet da dođe, dok ti ne shvatiš da se mi kao muškarac i žena već volimo, samo to još nismo počeli i da živimo? Najviše zbog tvog straha od napuštanja, između ostalog – čisto da znaš šta ti se dešava. I ne, nije potrebno da smo oboje skroz sigurni. Dovoljan je jedan od nas – koji vidi dalje i šire, mhm, u ovom slučaju – ja.

– Jaoj, jeste, u pravu si – taj moj strah je upravo isplivao na videlo. U potpunosti. Je l' vidiš?! To samo ti kao pravi prijatelj možeš da osetiš i kažeš mi – izgovorila je iznenađena i zanešena, dok na njegovu poslednju rečenicu nije reagovala jer je, usred zbunjenosti, nije ni registrovala.

– Isto bih ti rekao i da smo u vezi.

– Mrzim te.

– Mrzim i ja tebe.

– Vreme je.

– Ma znam da jeste.

– Volim te.

– Uf, volim i ja tebe.

📚 Milica Pantović

#inspiracija#ljubav#ljubavnitekstovi#drugarstvo

~ Vučica 📖 – Gde smo se mimoišli?! – Na

~ Vučica 📖

– Gde smo se mimoišli?!

– Na raskrsnici nespremnosti da srca podelimo, dušu ogolimo. Da o bolu progovorimo, sreći se ne isprečimo.

– Mislila sam da sam spremna.

– I ja sam mislio da sam spreman.

– Zašto smo onda ljubav dozivali, tako nespremni i za nju nespretni? I zašto smo pobegli na samu telepatsku pomisao da ćemo se sresti, posle toliko godina maštanja o tome ko si ti i ko sam ja?

– Zato što nas je obuzela čista čežnja jedno za drugim, proistekla iz neutoljene gladi za ljubavlju. Znaš da to nikad nije pravi motiv, već čista laž i podvala nesvesnog uma. A ja ne želim da ti nesvesno podvaljujem ljubav. I znam da ne želiš ni ti meni to da činiš. Ne želim da ohrabrujem tvoju glad niti ti moju. Želim da…

– ...Budemo svestan izbor jedno drugoga. Svestan izbor iz srca, otvorenog i čistog. Spremnog za predaju, za pad, za ustanak, revoluciju – i evoluciju srca naposletku. Znam, i ja to želim. Želim da me poželiš kada si ljubavlju sopstvenom ispunjen i njome pasioniran, zanesen, uznesen – kada je u sebi imaš dovoljno. Tad želim da me poželiš i pozoveš me pred san – jer si prosto odabrao da ljubav koju već u sebi nosiš, mojom dodatno uvećaš. Tada garantujem da ću doći i da će strah od predaje iščeznuti dahom jednosti kada se budemo ugledali – konačno jedno za drugo spremni.

– I ja isto to želim od tebe. Uzmi vremena koliko ti je potrebno, ono ionako ne postoji. Utoli tu glad za ljubavlju koju sam nehotice proizveo u tebi – utoli je samom sobom i čudesnošću kojom te sopstvene ruke grle silinom tvog stvaranja i nadahnuća. Tako tvoje napucale kosti zarašće, usne dobiće crvenu boju i potaknuće te na spontani ples sa senkama. Igraćete tvoje senke i ti do dugo u noć – danima i noćima, sve dok jedne noći ne shvatiš da je Mesec pun. I da je tvoja žeđ za mnom postala pusto sećanje prošlosti koju su vuci rastrgli i pojeli, pa sad sa Meseca zavijaju punog stomaka, dozivajući me umesto tebe.

– Hoćeš li se tada mom pozivu odazvati? Hoće li to biti pravo vreme za naš susret, naše prepoznavanje – konačno i najkonačnije? Hoćemo li tada spoznati ljubav, po prvi put, i ti i ja? (nastavak 👇)

~ Milja 📖 – Ima jedan deo mene, nekad mi se

~ Milja 📖

– Ima jedan deo mene, nekad mi se čini zastrašujuće veliki, koji se boji svega što budućnost nosi. Koji se pita gde sam to pošla, kuda idem, a kuda ću stići. Koliko još milja moram preći, ne bih li se istinskoj sebi vratila. Znaš onoj maloj meni… malecnoj… da joj stavim osmeh na lice. Bezbrižnost joj u pogledu nacrtam. Onu detinju mudrost prepoznam joj u očima. Da, zar ne misliš da smo najmudriji kada smo mali i kada ništa ne znamo? I da bi najbolje bilo da nikad ne porastemo?

– Jeste, tako je, deca su mudra, itekako. No, plan je upravo suprotan – da porasteš i svu mudrost da zaboraviš. Da odrasteš dovoljno i zavaraš se preteranom ozbiljnošću koja će ti srce zalediti i vid zamagliti. I onda sledi obrnut proces kojim moraš proći ako želiš zaista da živiš. Bila si pitana hoćeš li poći putem kojim se ređe ide – da, jesi. Iako si prećutala, to je bio potvrdan odgovor. I eto sada – igra zvana Život traje, nastavlja se. I ide ovako. Kada tako velika shvatiš da želiš da postaneš ponovo mala odnosno da je to nužno... Kada ona mala poveruje da ova velika može, hoće i želi da je celu vidi, primeti i oseti… I kada ta ista mala poželi da se više ne skriva, već da ti se cela da… I kada ti, kao velika, spremno u svoje šake uhvatiš svaki njen odleđeni titraj duše… Pomiluješ svaki onaj ožiljak detinjstva što se nesvesno nastanio u vlasima njene kose… Pa potom zagrliš svaki njen naglas pušten damar srca – i celim bićem osetiš da da – njeno srce se ponovo raduje i smeje… E tada ćeš znati gde si se toliko davno zaputila i kome si u susret sve vreme išla. Tada ćeš znati da si se vratila nazad, tvojoj maloj malecnoj ljubavi u tebi samoj ~ što je na tebe decenijama strpljivo čekala, ipak verujući da nije trajno napuštena. I tada se više ništa nećeš pitati niti ćeš biti pitana. Probudićeš zauvek Život u sebi, a budućnost će postojati isključivo kao sadašnjost, i više te neće plašiti. I tada nesumnjivo znaćeš da si konačno i ti – stigla svojoj kući… prateći one malecne zov. (nastavak 👇)
#izmilicinogmastila#inspiracija#svest#duhovnirast#unutrašnjedete#ljubav#ljubavćespasitisvet#ljubavjesve#voletisebe#podrška#svesnost

~ Garantovano ljubav – Mislim da se polako, al

~ Garantovano ljubav

– Mislim da se polako, ali onako baš, baš, baš polako zaljubljujem u tebe. Onako ništa na prečac, već sporo i lagano, trenutak po trenutak. I vidim svaki tvoj strah u kolenima, tugu u očima, krivnju bez pokrića koja još nije iščezla. Vidim često i spušten pogled u zemlju i onaj neki stid od ko zna kada što se vuče. A onda vidim i kada ti se obrazi zarumene, usne razvuku u osmeh i pod naletom radosti ti skočiš mi u naručje. Oh, koliko miline osetim u tom trenutku, koliko ljubavi bih ti samo dala, ali zastanem da te tolikom ljubavlju ne ugušim. Odmerim koliko možeš da primiš i toliko ti pošaljem, pa te pustim da nastaviš put dalje. A ja samo hodam kraj tebe i motrim sve kroz šta prolaziš.

– Vidiš, imam sve vreme osećaj da si sa mnom, i kad možda fizički nisi. To je zato što osećam tu tvoju zaljubljenost i ljubav, utehu i podršku. Hvala ti što me voliš, i što me vodiš kroz život tako nežno i polako. Što konačno osećam da na tebe mogu da se oslonim, i da me tvoj pogled štiti i neku posebnu sigurnost uliva – kakvu nikad do sad nisam osetila. Da, uz tebe ja sam konačno – bezbedna i zaštićena. I voljena sam uvek onakva kakva jesam – nisam to ranije nikada potpuno osetila. Mnogo ti hvala na tome, hvala ti na svemu, da – hvala ti što si tu za mene, što za sve verzije mene imaš i sluh i vid.

– Samo to je prava ljubav i istinska zaljubljenost, nevarljiva. Mislim i da ne postoji toliko čista ni u jednom odnosu, sem ovom našem. Ti si moje unutrašnje dete, a ja sam istovremeno i tvoj roditelj, i tvoj partner i prijatelj, sve u jednom. I šta god još da poželiš, ja sve mogu biti – brat, setra, ujko, teča – samo kaži. Sve ću biti što ti je ikada nedostajalo i ispuniću svaku tvoju neispunjenu potrebu od nekad – tvoje je samo da kažeš, poželiš. Jer jedno je moje unutrašnje dete.

– Volim te. Sve više i više.

– Volim i ja tebe, sve nežnije, a jače. Verujem da osećaš.

– Osećam. Hvala ti i što toliko precizno osećaš koliko kad tvoje ljubavi i naklonosti mogu da primim – što nikad ne preteraš, već bliskost postepeno i drugarski gradimo. (nastavak 👇)

#izmilicinogmastila#inspiracija#svest#svesnost#unutrašnjedete#ljubav#ljubavpremasebi#duhovnost#duhovnirazvoj