Sloboda se ne čeka, ona se uzme. I živi se. Pisanje je moj način da udišem vazduh. I jedini način da izdišem slobodu.

Kategorija: Vlog

Čitanje priča iz knjige „Ljubav je budna“ – Kičma.

Odluke (iz knjige „Ljubav je budna“).

Natraške (poezija za dušu).

Ruke (autorska poezija za dušu).

milica.m.pantovic

~ Pitanja 👁️ Pitala sam ko si – samo su re

~ Pitanja 👁️

Pitala sam ko si – samo su rekli da postojiš.

Pitala sam gde si – rekli su da znam bolje nego oni.

Pitala sam zašto te ovoliko dugo nema – spomenuli su da treba da vežbam strpljivost.

Pitala sam je li istina da ti usne stalno beže na levo i da si jedan od onih što uspeva da se nasmeje kada nikome do smejanja nije – potvrdili su da jeste.

Pitala sam da li je tvoj pogled najlepši kada gledaš u mene – potvrdili su i to.

Pitala sam, za svaki slučaj, da li znaš da sam ja tu… mislim, da postojim – klimnuli su glavama.

Pitala sam da li je moguće da sam ipak sve umislila – podsetili su me da srce ne laže.

Na kraju, požalila sam se da sam umorna… – i rekli su mi da su jedva čekali da odustanem.

...Rekli su i to da se sada čeka da odustaneš ti.

Od mene koje nema.

I da shvatiš, iako me nema – da te srce ne laže.

📇 Milica Pantović 🤍

#inspiracija#ljubav#ljubavnitekstovi#knjizevnost#knjige#knjigoljupci#love#justlove#inspiration

– Hoćemo da gledamo neki film?

– Nećemo.

– Hoćemo da igramo karte?

– Nećemo.

– Hoćemo da slušamo glasno muziku?

– Nećemo.

– Hoćemo, mhm, da izađemo da prošetamo možda?

– Nećemo ni to.

– Odustajem. Ništa mi se, u stvari, sa tobom ne radi. Sama ću da osmislim svoje vreme.

– Neeee, nemoj! Evo ja ću da nastavim, mila! Pa nemoj odmah da se ljutiš – samo mi se ne radi ništa od toga što si pobrojala... Možda moji predlozi prođu bolje. Evo ga jedan – hoćeš li da pravimo zajedno večeru?

– Neću.

– Hoćeš da ti ja napravim večeru?

– Neću.

– U, baš si se zainatila kad ovo odbijaš! Hoćeš li možda da zablejimo zajedno na trosedu – da prebaciš noge preko mojih i da svako čita svoju knjigu?

– Neću.

– Hoćeš li da jedemo sladoled? Kupio sam onaj tvoj omiljeni kada sam sa posla dolazio, a izrendao bih ti i čokoladu odozgo?

– Neću.

– E, pretera ga, stvarno! Hoćeš li, ne znam, da banemo do kumova, izgnjavimo malo kumče?

– Neću.

– Ovo postaje sve ozbiljnije – moraću da preduzmem radikalne mere i hitne postupke u skladu sa problematikom! Da izvučem poslednjeg keca u rukavu! Sve to ne bih li došao do jednog malog, minijaturnog 'hoću' od tebe i otkravio ti taj glupavi inat u očima! Dobro, evo ga poslednji moj predlog, i onda i ja odustajem – hoćeš da vodimo ljubav, ljubavi?

– Neću.

– Jesi li sigurna?

– Nisam.

– Hajde onda, učini to – u inat meni! U inat samoj sebi i sopstvenoj nesigurnosti! U inat svim prethodnim promašenim pitanjima – i mojim i tvojim, kao i mom potonjem odustanku! Svemu u inat – učini to!

– Nemam pojma šta si sve upravo izrekao, ali iz inata – da, hoću!

📃 Tekst: Zbuniti protivnika 👁️

#izmilicinogmastila#ljubav#ljubavnitekstovi#inspiracija

❤️ Duša voli suze. Sve dok je plača – znači da sam živa. Sve dok je plača – znači da od bola ne bežim, već ga priznajem, posmatram i otpuštam u njegovom sopstvenom tempu ~ u koji se ne mešam. Sve dok je plača – strahove hrabro ispoljavam, pa ih onda grlim kao najrođenije ~ jer dok su tu, moji su isto koliko je moja i radost koja nastupi kada strahovi odu i mesto joj ustupe. Sve dok je plača – ja i besu dajem pravo da postoji, o daaa, jer ga kroz suze najbolje izurlam, pa ga potom saosećanjem pomilujem.
Da suza nemam, pitam se šta bih!?
I da li bih ikada mogla čistiti dušu... 🤍

❤️🤍❤️

#izmilicinogmastila#suze#lek#lekovitost#čišćenje#emocije#emocionalnapismenost

~ Lica smrti 👁️ – Doktore, ja umirem. Vidi

~ Lica smrti 👁️

– Doktore, ja umirem. Vidim to i ne mogu da zaustavim.

– Zašto tako mislite?

– Koliko dugo može da živi čovek koji je skoro prestao da se smeje? Koji je zabrinut veliki deo dana? Koji je mnogo više u prošlosti i budućnosti, nego li u sadašnjosti? Koji se oseća usamljeno i kada je među svetom – u stvari, tada se oseća najusamljenije, jer mu se čini da ga skoro niko ne razume do kraja? Koji se neprestano preispituje što se tiče odnosa sa ljudima i kome je svet oko njega prilično nerazumljiv, dosta opor i težak – u najmanju ruku čudan, te ga konstantno prati osećaj da tu ne pripada, jer mu je mučno da sebe objašnjava, a i ne smatra da treba? Koji uviđa da toliko ima strahova, da ne zna od kog bi krenuo kako bi se suočio, a i kada bi – nailazi na neke koji su po gabaritu isuviše bolni, i fizički i mentalno i emocionalno, toliko bolni da i duševno deluju neizdrživi? Konačno – koliko istrajava onaj koji tiho živi – i još tiše umire?

– I Vi ste svesni svega ovoga što osećate i što Vam se dešava?

– U potpunosti.

– Sa strahovima se suočavate ili ne?

– Počeo sam, o da! Uveliko! Samo ima nekih toliko dubokih i punih mulja da ne znam kojim alatima bih im dubinu dodirnuo… Kada bih znao, ja bih to učinio – pa šta bude! Ionako se osećam kao polumrtva osoba.

– Znate li šta se ovde zapravo dešava?

– Spreman sam da čujem – recite mi dijagnozu slobodno!

– Umiru Vaši strahovi, krivice, brige, tuge, očekivanja, pokušaji kontrolisanja života… kao i potreba za potvrdom i prihvatanjem od strane drugih... i još mnogo toga umire – samo se o sebe struže kroz Vaš stomak i, iako dosta bolno, nestaje prirodno povučeno Majkom Zemljom sve do njene nutrine, do mesta gde se vrši čudesna transformacija u ljubav. Svakodnevno i danonoćno – ubrzalo se to umiranje i ne namerava da stane dok svoju misiju ne izvrši! Razumem Vas skroz u vezi tog osećaja obamrlosti koji pominjete, ali u suštini, to nije tako. I moraću da Vas razočaram jer – umreti nećete. Ovo je samo priprema.

– Priprema za šta?! Za grobno mesto koje bi trebalo na vreme da rezervišem – jer, znate, jednom davno sam sanjao svoju sahranu… I znam tačno... (👇🏻)

#izmilicinogmastila#inspiracija#emocije#zivot

~ Vera, nada, ljubav 👁️ – A šta ako je sv

~ Vera, nada, ljubav 👁️

– A šta ako je sve dobro?

– Volela bih da je tako.

– Šta ako ovako mora biti jer je sve to priprema za Ljubav? Za bezuslovnu ljubav – da je živiš u potpunosti?

– Volela bih da si u pravu. I da nemam ovako neprijatne fizičke senzacije – mislim da su bar malo blaže, da ne brinem.

– E pa sad… U tome i jeste stvar – senzacije su takve kakve jesu i ti si tu da ih takvima prihvataš i da ne brineš.

– Nisam sigurna da to mogu – previše dugo traje svo ovo ludilo. Počinjem sve da dovodim u pitanje – a i kada se to desi, ja opet ne znam šta da radim. Gde da idem i tražim pomoć… jer sama nisam sigurna da još dugo mogu ovako.

– Ne možeš u Ljubav ući da brigama i sumnjom, već sa poverenjem da se sve dešava za tvoje najviše dobro. Uvek i ma kako da izgleda spolja gledano. Možda ti je zato sve to i dato – da se pred polaganje završnog ispita utvrdi jesi li savladala najbitniju lekciju. P o v e r e nj a. Sećaš se, to je ona vera u viši plan, nevidljiv a najbitniji! Zato te pitam još jednom – šta bi radila kada bi znala da sve što ti se dešava jeste dobro?! Kada bi ti to neko kome veruješ – kao što sam to ja, mhm – rekao, šapnuo, dojavio? Da je sve što mesecima osećaš i fizički i psihički deo plana i pripreme za najbolje što dolazi – za život bez strahova i sumnji, za život pun radosti i lakoće, uz korišćenje tvojih punih potencijala u jasnoći i konkretnim vizijama koje u sekundi manifestuješ usklađena sa Kreacijom celokupnosti?! A, šta bi rekla ako je ovo čistilište koje ti se dešava priprema za novu eru – eru bezuslovne ljubavi, pa zato sve što nije čista ljubav sada izbija, na isceljenje poziva? Znam, pogled ti unezveruje, ali šta ako bi umesto takvog pogleda ti samo prihvatala i tome se smejala, ma koliko strašno izgledalo? Šta bi sebi rekla za par godina kada bi se ispostavilo tačno ovo što govorim? Da li bi ovoj verziji sebe rekla da se strahovima grlato smeje i da uprkos njima živi svaki dan, kao da je poslednji? Da ni jedan trenutak ne poklanja zabrinutosti, jer je toliko toga lepog i kreativnog čeka da radi? I to svakodnevno? Brigom samo sebi dodatno odmažeš period života (👇🏻)

#isceljenje#izmilicinogmastila#andjeli#ljubav#inspiracija