Sloboda se ne čeka, ona se uzme. I živi se. Pisanje je moj način da udišem vazduh. I jedini način da izdišem slobodu.

Dvoje od krvi i mesa

– Oni postoje ~ od krvi i mesa su. Da, videla sam ih. Mislim, prvo sam osetila da su istina. A onda su se pojavili jedne noći. Poput svetlosti fenjera, obasjali su put kojim sam hodala. Bilo je nesvakidašnje iskustvo gledati u njih. Razgovarati sa njima. Mirisati vazduh koji su izdisali. Ljubav koju su jedno od drugoga iz pluća udisali i pretakali je svuda okolo ~ na ljude, životinje i oblake. Znaš, slučajni prolaznici su kaldrmom zastajkivali. I ko opijeni, ka njima se okretali i posmatrali ih, i ne znajući zašto. Znala sam ja. Okolni psi su tiho cvileli od radosti i mazili mačke. A oblaci se simetrično razmicali, praveći im prolaz ~ ako kočijama Svetlosti krenu na gore. Oni su dokaz, razumeš. Moguće je! Heeej ~ jeste! Živeti ovde na Zemlji kao oslobođen čovek. I žena svesna svoje božanske prirode u sebi. I moguće je onda dva božanstva, Boga i Boginju što su u sebi probudili, upariti. I moguće je u takvom ljubavnom spoju ~ dvouglu, savezu; ovde na Zemlji voleti… Voleti čisto i slobodno, bezuslovno i organski. Onako kako je Ljubav praiskonski, u svom nastajanju, oduvek želela. Dok nije došlo do zaborava i zloupotrebe – do masovnog zagađenja njenog Izvora od nas ljudi, zaslepljenih egom i njegovom žudnjom za svojatanjem i uslovljavanjem. I ako mogu njih dvoje da se tako božanski i čisto vole, a ovozemaljski, možda mogu i ja. Znaš, ogromnu veru su mi na čuvanje ostavili ~ pre nego što su svojim putem nastavili dalje da pronose poruku. Oni su ipak glasnici ~ pod misijom.

– Naravno da možeš. Nisu se oni slučajno pojavili te noći – Svemir ti se kroz njih obratio. Čuo je on svaki tvoj krik. Svaku molbu i molitvu otvorenog srca da se od zagađenosti očisti. Čuo je Svemir svaki nadražaj unutrašnjosti tvog bića i Istine kojoj si se obećala da ti put dalje trasira. Tvoja snovideća unutrašnjost i egzistencijalna potreba za vraćanje Izvoru, čvrsto su te vodili nazad sebi i Njemu ~ čak i onda kada si u ceo proces sumnjala. I doveli su te – do mesta na kom treba da budeš. A njih dvoje što se na tvom putu sinoć zaustaviše su potvrda očiglednog, mila. Da, spremna si Boginjo ~ za veliku Ljubav. I ako osetiš strah, to nisu stare boli zatvorenog srca ~ sa njima si završila i svoju karmu kroz nauk otplatila. To može samo biti nov strah. Onaj lepi ~ od slućenog, ali nepoznatog i još uvek nedoživljenog. Sve što treba da uradiš jeste da ga primetiš i prihvatiš. I da, došlo je vreme i za veliko nepoznato. Za nepoznatog velikog viteza ~ predodređenog da se podjednako čist i beo kao ti od nekuda pojavi. Da se spusti pozvan od Boga i dodirne ti čežnjom vrat ~ ali direktno i organski, onako kako je u tvojoj mašti do sada često puta činio. Nije on izmaštan, on postoji. A ti si ga upravo maštom i pravila, kako bi bio za tebe savršen ~ po broju tvoje duše isklesan, i jeste. I u pohod ka tebi je sa svojom bakljom Istine krenuo ~ oseti plamen kojom mu duša gori za tvojom.

– Da, i moj predosećaj je sličan. Skoro da mi isto govori. I znaš, radujem mu se – vitezu. Obećao mi je kad dođe da neće imati koplja, već će mu glavni štit biti veliko srce ~ toliko veliko da mu izlazi iz grudi i zaklanja ceo prednji deo tela. Zato znam da ću ga lako prepoznati ~ prvo ću mu ugledati srce, pa tek onda njega. Nema puno vitezova što rascepanih grudi kao štitom šetaju ovom našom kuglom Zemaljskom.

-I da ih ima milion, ti ćeš svog viteza odmah prepoznati. Imaće isti tvoj sanjalački pogled u daljinu. I isti mladež iznad grudi ~ kao tvoj ~ sitan i srcolik. I razgovora uopšte neće u početku biti ~ biće nepotreban. Osećaj prepoznavanja utihnuće vam oboma glasove i želeće autentičnost ~ samo iskustvo vaše jednote da kao takvo u vatri zajedništva gori. I goreće. I osećaš li sada baklju njegove duše kako plamti negde u blizini tvog srca…

– Osećam… I čudno je… I mnogo, mnogo lepo… Prelepo…

– Okreni se sada, Boginjo. I raširi ruke prema baklji koju nazireš i koja ti se dahom bliži. I pusti se strahu hrabro ~ neka kraj viteza zajedno sa tobom potpuno sagori, predajući ognju vaših duša sva pređašnja iskustva neljubavi iz kojih si vredno o sebi učila. I ne brini ~ posle toga ćeš se roditi još jedan put. Poslednji put u istom obliku žene koja jesi. Samo što će porođaj biti organski ~ izaći ćeš među svet velikom Ljubavlju odevena. I sa znanjem koje ćeš potom svuda sa sobom nositi i utisnuti mu kodove u večnost, da drugima služe. Kao ono dvoje što te posetiše ~ ono dvoje od krvi i mesa. I znaćeš svakim atomom svog bića da sve, ama baš sve što je bilo, što jeste i što će biti ~ toga vredelo je. Zato se vatri pusti ~ da te sebi uzme. I da postaneš ~ ona.

instagram

milica.m.pantovic