Sloboda se ne čeka, ona se uzme. I živi se. Pisanje je moj način da udišem vazduh. I jedini način da izdišem slobodu.

Smokvin slad

Ona miriše na raspukle smokve.

Njoj se vrti u glavi ~ dok pleše opasan ples i zato često lomi noge, ali je to ne sprečava da nastavi da uči korake.

Njoj se vrti u glavi ~ dok pleše opasan ples i zato često lomi noge, ali je to ne sprečava da nastavi da uči korake.

Očijuka kružno i zavodljivo očima, menjajući im smehom oblik na koso. 

Traži pratnju Sunca, da joj osvetli put do zvezda i nazad. 

Moli nebo za malo prašine ~ da joj njome kukove pospe i učini je manje vidljivom ostatku sveta. 

Jer ona je sama sebi dovoljna, otkad je svoju moć razotkrila. 

Ona je čitav jedan svet u malom ~ koji je prerastao svog domaćina. 

Kosmos za sebe što viri iz samo jednog srca ~ onog koje se otvorilo da voli bez definicija, pretpostavki i očekivanja ~ sebe i sve(t). 

Da, ona je Ljubav. 

Ona je jedna mala sočna smokva koja ljubi leto. 

Ona čeka na more da joj zavede kose oči. 

Ona grli trepavicama orlove i vodi dnevnike o noćnim razgovorima sa sirenama. 

Ona otapa led i probija brane sa muških zatvorenih srca ~ onih što su razočaranjima prošlosti ostala zablindirana. 

I zato joj je ljuštura toliko raspuknuta, a unutrašnjost sve slađa. 

~ Ona kaže da ljubav boli, sve dok se ne predamo. 

~ I ona kaže da ljubav sladi, ali tek kada sazrimo – u svesti. 

Kao što je uspela ona. 

Mala raspuknuta smokva ~ što je more upravo zavelo i zauvek odvelo među sirene. 

Njoj se vrti u glavi ~ dok pleše opasan ples i zato često lomi noge, ali je to ne sprečava da nastavi da uči korake. 

Očijuka kružno i zavodljivo očima, menjajući im smehom oblik na koso. 

Traži pratnju Sunca, da joj osvetli put do zvezda i nazad. 

Moli nebo za malo prašine ~ da joj njome kukove pospe i učini je manje vidljivom ostatku sveta. 

Jer ona je sama sebi dovoljna, otkad je svoju moć razotkrila. 

Ona je čitav jedan svet u malom ~ koji je prerastao svog domaćina. 

Kosmos za sebe što viri iz samo jednog srca ~ onog koje se otvorilo da voli bez definicija, pretpostavki i očekivanja ~ sebe i sve(t). 

Da, ona je Ljubav. 

Ona je jedna mala sočna smokva koja ljubi leto. 

Ona čeka na more da joj zavede kose oči. 

Ona grli trepavicama orlove i vodi dnevnike o noćnim razgovorima sa sirenama. 

Ona otapa led i probija brane sa muških zatvorenih srca ~ onih što su razočaranjima prošlosti ostala zablindirana. 

I zato joj je ljuštura toliko raspuknuta, a unutrašnjost sve slađa. 

~ Ona kaže da ljubav boli, sve dok se ne predamo. 

~ I ona kaže da ljubav sladi, ali tek kada sazrimo – u svesti. 

Kao što je uspela ona. 

Mala raspuknuta smokva ~ što je more upravo zavelo i zauvek odvelo među sirene. 

***

Retki su oni koji umeju otvorenog srca da vole. Uglavnom su to istraživači; skloni čestim preobražajima i menjanju telesnog ogrtača, usled pucanja i otpadanja sa postojećeg svega onoga što utvrde da ljubav nije. 

Zato nikad ne znaš gde bi mogao da ih sretneš i u kom obliku metamorfoze. 

Ali ako budeš te sreće, osetićeš sigurno… 

Po mirisu napukle smokve ~ da ka tebi ide Ljubav… 

Ona čista, slobodna, laka pri hodu; što teži davanju, deljenju i bezuslovnosti… 

Ona koju ne zanima ništa sem nje same i koja će u tebi tu istu njenu klicu neuslovljenosti razotkriti. 

I tada nećeš imati kud… i moraćeš ~ da svoje srce predaš i otvoriš ga. 

A ako joj se bude išlo dalje da nastavi svoju misiju… i da gipka, i sa perjem u kosi, neistraženim svemirima luta…  moraćeš i da gledaš kako spakovanih kofera odlazi. 

I da veruješ da će vaše uspomene u nekoj pregradi stomaka zadržati. 

I kada se i tome predaš i to prihvatiš, načinićeš je najsrećnijom na svetu. 

~ Ljubav će otići srećna, jer samo slobodna takva može biti. 

~ A i ti ćeš ostati srećan, jer ćeš u sebi po prvi put slad njene zrelosti osetiti. 

~ A on neće imati dalje kud, jer će ostati samo tvoj. 

…Tvoj i slobodan, junače, da dalje mami zatvorena srca na pad i predaju ~ na Ljubav. 

***

Kada ljudsku krv prirodno razblaži određena količina svesnosti koja se smestila u njene molekule, njen novi miris se daleko oseća, mnogo dalje nego što bi to čovek mogao da pretpostavi. 

Možda i nju, junače ~ Ljubav tvoju odlutalu sa kosim očima, tvoj novi miris krvi iz nekog dela Svemira opije… 

I povuče… da se vrati nazad i kraj tebe raspakuje kofere. 

Jer si postao što i ona sama – slobodan od bilo čije Ljubavi ~ pa i njene, a osvešćen u sopstvenoj. 

Prava Ljubav i luta, jer takvog junaka traži. 

I doći će po tvoj slad ~ da ga uz svoju smokvu privije. 

…Kad je ne očekuješ. 

instagram

milica.m.pantovic